Da li je mikrobilje (microgreens) zdravo?

Apsolutno da! A evo i zašto.

Svima nam je poznato da je najbolja ishrana ona koja je raznovrsna i bogata nutritijentima. Poznato je i da se preporučuje konzumiranje voća i povrća, kako bi se povoljno uticalo na zdravlje i smanjili rizici od nastanka različitih bolesti.

Međutim, ono što je gotovo nepoznato, jeste koliko je zdravo konzumiranje mikrobilja – jestivih, mladih stabljika povrća, žitarica, začinskih ili drugih biljaka, koje nisu dostigle razvijenost odrasle biljke (npr. crveni kupus, cvekla, rotkvica, brokoli, rukola, slačica, suncokret, bosiljak,…).

Svima su im zajednički intenzivan ukus i obogaćenost vitaminima, mineralima, antioksidantima i drugim hranljivim jedinjenjima.

Za početak, važno je spomenuti i način uzgoja mikrobilja, koji doprinosi njihovim benefitima po zdravlje. Mikrobiljke se uzgajaju u kontrolisanim i zaštićenim uslovima, bez upotrebe pesticida ili drugih hemikalija, a i beru se već nakon 7 do 20 dana, te je malo verovatno da se za to vreme razviju štetni mikroorganizmi. Zbog toga je važno koristiti netretirano seme.

Zašto je mikropovrće bolje od običnog povrća?

Istraživanja u oblasti mikrobilja još uvek su malobrojna, ali su dragocena. Ono što je jedno[1] od njih pokazalo jeste da je mikropovrće bogato vitaminima C, E i K, karotenoidima i mineralima (Mg, Ca, K,…), i to čak oko 10 puta više u poređenju sa istim vrsta odraslog povrća.

Recimo, na primeru crvenog kupusa – mikrobiljka ima oko 6 puta više koncentracije vitamina C u odnosu na odraslu biljku, 400 puta više vitamina E i 60 puta više nivoa vitamina K!

Šta to zapravo znači? Znači da zahvaljujući dragocenom sastavu ovih mladih biljaka, za prosečnog odraslog čoveka dovoljan je dnevni unos tek nekoliko desetina grama mikrobilja da bi se zadovoljile dnevne potrebe za vitaminima (npr. 41g mikropovrća crvenog kupusa zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C).

Uz to, prednost mikrobilja nad običnim povrćem je i u tome što se koristi sveže, čime se obezbeđuje da se sačuvaju svi nutritijenti u punom obimu, koji bi se termičkom obradom izgubili ili smanjili.

Na kraju, nadamo se da smo vam razrešili nedoumice u pogledu toga da li da uvrstite i mikrobilje u svakodnevnu ishranu. U današnje vreme kada bi zdravlje trebalo da nam bude najvažnije, složićete se da na strani mikrobilja ima više nego dobrih i dovoljnih zdravstvenih prednosti.

[1] Francesco Di Gioia, Pietro Santamaria, The nutritional properties of microgreens, objavljeno 2016, dostupno na internetu.

Autori se u radu pozivaju na istraživanje.