Najvažnije razlike između klica i mikrobilja

U nekoliko prethodnih tekstova upoznali smo se sa osnovnim karakteristikama mikrobilja, proverili da li je mikrobilje zdravo i uverili se zašto bi ga trebalo uključiti u svakodnevnu ishranu, čime smo zaokružili celinu koja obuhvata osnovne teme u vezi sa mikrobiljkama i blagodetima koje, zahvaljujući svom bogatom nutritivnom sastavu, pružaju našem zdravlju. Tako da je vreme da krenemo dalje.

Pravac, naravno, držimo vodeći se vašim pitanjima i nedoumicama, a jedna od najčešćih nedoumica tiče se razlika između klica i mikrobilja, kao i razlika između mikrobilja i bejbi (baby) povrća. Zbog toga će par narednih tekstova na našem blogu biti posvećeno upravo ovim temama, a u nastavku možete pročitati prvi tekst koji govori o najvažnijim razlikama između klica i mikrobiljaka.

Razlog zbog čega se klice i mikrobiljke često mešaju jeste u tome što su i jedne i druge, kao i bejbi (baby) povrće, mlade biljke (mini biljke) koje još nisu dostigle stadijum razvijenosti odrasle biljke. Gledano po veličini i stepenu razvijenosti, poređenje sve tri vrste mladih biljaka izgleda ovako:

Seme raste i razvija se u zatvorenoj posudi (kako ne bi bilo izloženo direktnoj svetlosti) i potapa se u vodu uglavnom na svakih 6-8 sati (u zavisnosti od vrste nekad i 8-10 ili 10-12). Posle svakog potapanja se ispira i vraća u posudu. U takvim uslovima, seme proklija nakon 2-3 dana (opet zavisno od vrste, proces klijanja može trajati i 3-4 dana ili duže). Prema tome, klice su samo proklijala semena.

Mikrobiljka je sledeća faza u razvoju mlade biljke, kojoj je potrebno, u proseku, 7-21 dan od sađenja (nekad kraće ili duže, u zavisnosti od vrste) da bude spremna za berbu. To je vreme kada biljka ima mladu stabljiku i razvijene kotiledone i tek se pojavio prvi par pravih listova. U tom periodu biljka poraste oko 10 cm.

Osnovna i najvažnija razlika između klica i mikrobiljaka je u načinu i uslovima kultivacije, odnosno gajenja. Klicama su za klijanje potrebni vlažni i topli uslovi i razvijaju se u potpunom mraku ili uz vrlo malo svetlosti.

Mikrobilje se uzgaja u suvim uslovima, u zemlji ili supstratu, a zaliva se vodom povremeno. Zbog fotosinteze koja se odvija neophodna im je svetlost da bi mlada biljka mogla dalje da se razvija.

Zbog uslova u kojima se gaje (vlažnost, toplota, mrak) klice su plodno tle za razvoj različitih vrsta bakterija, te može doći do kontaminacije ili bolesti.

Nasuprot tome, sličnih opasnosti kod mikrobiljaka nema zahvaljujući kontrolisanim i zaštićenim uslovima u kojima se gaje. Međutim, ipak treba voditi računa o tome da se koriste semena proverenih proizvođača, s obzirom na to da se isto seme koristi i za klice i za mikrobilje.

I klice i mikrobilje se mogu jesti, ali su različiti delovi jestivi kod jednih, odnosno kod drugih mini biljaka. Kada se jede, klica se jede cela, i seme i mali koren. Problem je što su upravo ti delovi potencijalni izvori zaraze.

Takvih problema kod mikrobilja nema. Zato što se konzumiraju samo zeleni delovi, oni koji su iznad zemlje, tj. supstrata (stabljike i kotiledoni, odnosno prvi par pravih listova).

Još jedna razlika se odnosi na ukus i primenu u ishrani. Klice nisu baš prijatnog ukusa, čak su gotovo bezukusne. Pošto ne vrše fotosintezu, niti koriste nutritijente iz zemlje, tj. supstrata i sunčeve svetlosti, klice nemaju ukus kao biljke u koje će izrasti. Ipak, mogu se jesti, s tim što se preporučuje da se pre konzumacije termički obrade, kako bi se izbegle eventualne zaraze ako je klica kontaminirana.

Sa druge strane, mikrobiljke nam donose najrazličitije bogate i intenzivne ukuse. Mogu se koristiti i kao dekoracija u ishrani, ali i kao njen sastavni deo (čorbe i potaži, sendviči, hamburgeri, palačinke,…). U jednom od naših prethodnih tekstova možete pročitati više o tome zašto bi trebalo uključiti mikrobilje u svakodnevnu ishranu. Kako bi se u potpunosti očuvale nutritivne vrednosti, najbolje je ove mini biljke koristiti sveže.

Poslednja razlika je razlika u nutritivnom sastavu klica i mikrobiljaka. Sve nutritijente koje sadrži klica „vuče“ iz semena, jer se ne razvije dovoljno da razvije i sopstvene nutritijente. Klice sadrže enzime, vlakna i proteine.

O bogatom nutritivnom sastavu i pozitivnom uticaju mikrobiljaka na naše zdravlje smo detaljno pisali u našem prethodnom tekstu. Ovde je dovoljno spomenuti da se mikrobilje smatra „super hranom budućnosti“ upravo zbog nutritivnih vrednosti kojima obiluje. Različite vrste sadrže različite nutritijente, ali svima im je zajednička obogaćenost vitaminima, mineralima, antioksidantima, karotenoidima, proteinima, vlaknima i drugim jedinjenjima.

Nadamo se da smo uspeli da vam pojasnimo u čemu se to razlikuju klice i mikrobilje, zasebne vrste mini biljaka. Još jedna sorta mini biljaka jeste i bejbi (baby) povrće, a najvažnije razlike između te vrste i mikrobiljaka pročitajte na našem blogu.